Kao što se to neretko može videti i na našim zgradama, i Ukrajinci u nedostatku stambenog prostora ali i propisa pribegavaju proširenju istog zatvaranjem balkona.

Kratki dokumentarni film Enter Through The Balcony istražuje ovaj fenomen u ukrajinskoj arhitekturi, otkrivajući upečatljivu sliku post-sovjetske istorije kroz svakodnevni život i kulturu. Fenomen improvizovanih balkona i dogradnje može se sagledati i kao simptom ljuljanja klatna od masovne uniformisanosti do želje za slobodom izražavanja i ukazivanja na vlasništvo nad privatnim prostorom. Zato se ovaj dokumentarac oslanja na priče ljudi koji zapravo stoje iza ovih primera nadgrađene arhitekture.

Dokumentarni film možete pogledati ovde:

Fenomen improvizovanih balkona može se sagledati i kao simptom ljuljanja klatna od masovne uniformisanosti do želje za slobodom izražavanja.

Širom centralne i istočne Evrope socijalistički politički režim ispoljio se i kroz arhitekturu preko masovne standardizacije, ekspanzivnog kolektivnog stanovanja i specifičnog arhitektonskog izraza koji se danas definiše kao socijalistički modernizam. Fenomen ukrajinskih balkona naglašava „nedostatke“ tih stambenih šema nastalih između 1955. i 1991. godine, piše ArchDaily.

Zatvaranje balkona

Ovaj kratki dokumentarac delo je Romana Blazhana, režisera i producenta iz Kijeva i osnivača kompanije Minimal Movie. Ova produkcijska kuća takođe je uradila i kratki dokumentarac koji stoji kao podrška knjizi o sovjetskom modernizmu i brutalizmu koja prikazuje znamenitosti kijevske socijalističke arhitekture.

Još jedan od karakterističnih primera zatvaranja balkona koji se može videti u filmu.

Dokumentarac Enter Through The Balcony podržan je od strane Ukrajinske kulturne fondacije, a sada je deo aktuelnih festivalskih projekcija.

Kad ste već ovde…

• 10 balkona iz „snova“

Terase postavljene uz bočnu, dužu stranu kuće mogu obezbediti znatnu količinu prirodne svetlosti i ventilacije, pogotovo kada se objekat nalazi na uskom placu.

Terase i bašte mogu imati presudnu ulogu u funkcionisanju jednog doma. U nekim slučajevima strateški se postavljaju kako bi potpomogli organizovanje različitih funkcija objekta, dok svakako poboljšavaju kvalitet života u prostoru obezbeđujući dovoljnu količinu prirodne svetlosti, svežeg vazduha i vezu ukućana sa otvorenim prostorom.

Bočne terase mogu obezbediti zaštitni sloj između kuće i susednih građevina.

U slučajevima kada na raspolaganju postoji uski plac, bočne terase i bašte mogu obezbediti kući neophodan spoljašnji prostor koji će ujedno predstavljati i zaštitni sloj između kuće i susednih građevina.

U daljem tekstu pogledajte primere 10 kuća čiji je primarni element upravo bočna terasa i njihova uloga u povećanju udobnosti ali i estetske privlačnosti.

1. Brooklin House / Galeria Arquitetos

• Brazil, 2008. godina

2. House 7×37 / CR2 Arquitetura

• Brazil, 2013. godina

3. Casa RL / COA Associados

• Brazil, 2015. godina

4. Granja Julieta House / Jamelo Arquitetura

• Brazil, 2016. godina

5. V House / Mathias Klotz

• Čile, 2011. godina

6. N062 House / labarq

• Čile, 2016. godina

7. House in the Setback / Vera + Ormaza Arquitectos

• Ekvador, 2016. godina

8. Capistrano 9 / CCA Centro de Colaboración Arquitectónica

• Meksiko, 2013. godina

9. Zirahuén House / Intersticial Arquitectura

• Meksiko, 2016. godina

10. Casa Azul / Delfino Lozano

• Meksiko, 2017. godina

Izvor: ArchDaily

Kad ste već ovde…

• Deking terase: Koje vrste postoje, kako se postavljaju i održavaju podovi za eksterijere

The post Bočna dvorišta na uskim parcelama: 10 dobrih primera iz prakse first appeared on Gradnja.

Ova zgrada u samom centru Beograda izdvaja se terasama kao primarnim arhitektonskim motivom.

U nekom od prethodnih tekstova bavili smo se stambenom arhitekturom, koju ispred biroa Folic architects potpisuje arhitekta prof. Dr Branislav Folić. Međutim, iz ovog porodičnog biroa je koju godinu ranije izašao još jedan veoma zanimljiv stambeno-poslovni objekat, oko kojeg se podigla velika prašina, a koji nije doživeo da bude valorizovan iz ugla arhitektonskih kvaliteta. Ovog puta skoncentrisaćemo se na strukturno-formalne kvalitete zgrade u ulici Sredačka br. 4.

Objekat projektovan od strane arhitekte Milutina Folića, bivšeg gradskog arhitekte, spada u kategoriju elitnog rezidencijalnog stanovanja. Izuzev jednog većeg poslovnog lokala u prizemlju, zgrada se isključivo sastoji od stambenih jedinica, koje su svojim prozorskim otvorima i terasama orijentisane na Sredačku i Nišku ulicu, a ova dvostrana orijentacija je osnov kvalitetnog stanovanja.

Segment terasne strukture deluje kao da izranja iz jednostavne kubusne forme glavnog segmenta zgrade.

Terase predstavljaju primarni arhitektonski motiv, koji nasuprot jednostavnim, bezornamentalnim, monohromatskim segmentima fasade, zgradi daju prekopotrebnu ekspresivnost i dinamiku. Segment terasne strukture, koji se proteže kroz svih pet etaža, zamišljen je kao poseban, vizuelno naglašen element, koji deluje kao da izranja iz jednostavne kubusne forme glavnog segmenta zgrade. Ovo je postignuto upotrebom drugačijih materijala, kao što je ventilisana fasada u teksturi drveta i prozirna opna staklenih elemenata koji čine terasne ograde. Terasni segment je podeljen na dva dela, tj. na svakoj etaži po dva stana imaju izlaz na ove prozirne terase.

Vrata od 4 metra

Ništa manje zanimljiva nije ni monumentalna ulazna partija, koju posebno ističu masivna, gotovo duplo viša ulazna vrata od uobičajenih i dovoljno slobodnog prostora namenjenog foajeu i prolazu do podzemnih etaža, namenjenim garažnom segmentu.

Ulaznu partiju karakterišu gotovo duplo viša ulazna vrata od uobičajenih.

Struktura stanova je posebno zanimljiva i prilagođena savremenom načinu života. Centralni prostor stana zauzima dnevni boravak, kombinovan sa kuhinjom, između kojih je moguće na nekoliko načina organizovati trpezarijski nameštaj. Kuhinja poseduje poseban prozorski otvor za prirodnu ventilaciju, što je vrlo važno za komfor dnevnog boravka koji ne smeju ugrožavati mirisi i isparenja iz kuhinje.

Noćna zona

Noćni segment je organizovan kao druga zasebna celina, a posebno atraktivan motiv čini veza između glavne spavaće sobe i pripadajućeg kupatila, koje sa sobom deli zid na kojem se nalazi uzglavlje kreveta. Ovaj detalj je uveliko poznat i viđen u projektima inostranih arhitekata, ali kod nas nije doživeo širu upotrebu zato što je za njegovu primenu potrebna veća stambena kvadratura, na kojoj arhitekta može slobodno da kombinuje prostorne celine, što je u ovom slučaju bilo moguće jer se na svakoj od standardnih etaža nalaze po dve stambene jedinice.

Drvo, kamen, čelik i staklo

Ekskluzivnost nije postignuta samo prostornim rasporedom već i upotrebom kvalitetnijih građevinskih materijala, kako u prirodnim (drvo i kamen), tako i u industrijskim (čelik i staklo) materijalima. Kako sam autor naglašava, visok nivo komfora mora biti postignut dobrom arhitekturom (spoljna forma i unutrašnja struktura), ali da nju moraju da prate kvalitetni i održivi materijali koji će na duži vremenski rok svojim korisnicima obezbediti potrebnu udobnost.

Foto: Relja Ivanić

Foto: Relja Ivanić

Kad ste već ovde…

• Zeleno srce Beograda – intrigantni kompleks ušuškan u gnezdo

Kuća iz 70tih godina prošlog veka nadomak Beograda dobila je veliku terasu od sibirskog ariša s ulogom vidikovca nad parcelom i voćnjakom.

Kuća se nalazi u Šiljakovcu, naselju u blizini Beograda. Parcela ima oko 13ari i u padu je prema jugoistoku. Zatečeni objekat, klasičan arhetip kuće sa dvovodnim kosim krovom, sagrađen je oko 1970. godine. U originalnom stanju projektovan je sa manjim pristupnim tremom, tri balkona i garažom u suterenskoj etaži do koje vodi strma zemljana rampa. Pored kuće na parceli zatečena su i dva manja pomoćna objekta koji su usled neodržavanja i nekorišćenja dovedeni do ruiniranog stanja.

Ideja arhitekata iz TAKT STUDIO bila je da se manjim intervencijama uredi zatečeno stanje, a dodavanjem veće terase kuća prilagodi za ponovno korišćenje kao vikendica za petočlanu porodicu.

Uklonjene su manje terase kao i centralna krovna badža koja je akcentovala kuću u njenoj vertikali.

Genius loci, kuća sa dvovodnim krovom, sačuvan je dok joj je novim oblikovanjem u prizemlju osvežen primarni arhitektonski jezik. Masivni konstruktivni sklop kuće omogućio je bezbednu bazu za dalje intervencije. Svođenjem postojeće forme na jasne geometrijske oblike uklonjene su manje terase, suvišni elementi koji nisu odgovarali novim potrebama i centralna krovna badža koja je akcentovala kuću u njenoj vertikali. Takođe, oba pomoćna objekta u dvorištu su demontirana i odneta sa parcele.

Nova velika terasa

Novi motiv pronađen je u longitudalnoj proporciji i gramatici asimetrije velike terase koja preuzima ulogu nekadašnjeg pristupnog trema i prostire sa bočno ka padini u punoj širini objekta, gradeći zajedno sa nadstrehom i pergolom nevidljivi volumen. Terasa dobija ulogu vidikovca nad parcelom i voćnjakom u njenom nižem delu. Velika površina terase postaje uzdignuta ekstenzija parcele. Njeno povezivanje sa okolinom i kontinualno kretanje oko objekta omogućeno je prednjim i zadnjim stepeništem. Na ovaj način uspešno su povezani prednji deo parcele kao i donji deo prema voćnjaku u padu.

Noseći element pergole je čelik dok je ispuna serija nakošenih drvenih letvi.

Konstrukcija terase je betonska ploča dok je završna obloga sibirski ariš bez dodatnih premaza kako bi se zadržao prirodni izgled drveta koji vremenom tamni pod atmosferskim uticajima. Noseći element pergole je čelik dok je ispuna serija nakošenih drvenih letvi u funkciji stvaranja većeg hlada.

Longitudalni jezik kuće konačno je ispisan u istoimenom drvenom miljeu pergole koji popunjavajući pravougaona modularna polja postaje reminiscencija nove proporcije i sidri kuću sa tlom – proslavlja horizontalu, i prednost daje parceli, odnosno prirodi.

Procepi za zelenilo

U ploči terase su projektovani procepi ostavljajući put zelenilu da se kroz otvore popne uz konstrukciju pergole. Ideja je da se vremenom drvena pergola zameni vinovom lozom koja će u novoj reinterpretaciji nagoveštavati dinamičnu, uvek promenljivu, zelenu horizontalu.

Konstrukcija terase je betonska ploča dok je završna obloga sibirski ariš bez dodatnih premaza.

Od garaže radionica

Pristup nekadašnjoj garaži, zbog veličine i narušavanja kontinuiteta terena u padu, izmenjen je kako bi se omogućilo nesmetano kretanje oko objekat. Garaža je postala radionica i parking prostor za motorizovanu baštensku opremu. Stolarija je zamenjena novom uz prilagođavanje pojedinih otvora velikoj terasi kako bi se unutrašnjost kuće bolje povezala sa spoljašnjim prostorom.

Kombinacija starog i novog

Usled sanacije krova stari crep na kući je prošaran novim elementima, dok je prošireni ulazni trem u vidu platoa od stare opeke u koloritu povezan sa šarenim krovnim ravnima sačinjavajući jedinstvo u estetskom izrazu.

Grafički prilozi

Osnova

Izgled

Faktografija

• Naziv objekta: K01
• mesto: Šiljakovac, Beograd, Srbija
• autori projekta: TAKT STUDIO / Bojana Marković, Dejan Mojić, Nikola Stojković (konsultant)
• godina projektovanja: 2018.
• godina izgradnje: 2019-2020.
• površina: 120m2 + 60m2 terasa, parcela 1300m2
• spratnost: P+1
• Fotografija: Relja Ivanić

Kad ste već ovde…

• Luksuzna kuća u Novom Sadu s bazenom koji se spaja s Dunavom

Uvlačenjem jednog dela objekta dobijen je prostor na otvorenom izolovan od pogleda ali i detalj koji pleni pažnju. 

Kuća od 286 metara kvadratnih tamne siluete, koja se nalaze u oštrom kontrastu s okolnom prirodom, postavljena je na blago brdovitom terenom, pored puta sa koje se pruža pogled na portugalsko mesto Santo Tirso. Arhitekte firme Hous3 su objasnile da su jednostavne linije objekta reinterpretacija stereotipa tradicionalne portugalske kuće.

U zoni prizemlja je posebno zanimljiv uvučen prostor, koji je organizovan kao kao terasa.

Arhitekte su svoj projekat otpočele od orijentacije objekta definisanjem ose severoistok-jugoistok, kao i usmerenošću objekta ka najboljem pogledu na mesto, kažu arhitekte za ArchDaily.

Iako postoji jasno izražena linearna orijentacija, glavni volumen organizovan je u razigranoj konfiguraciji, a može se uočiti i manji volumen, prirastao uz glavni, koji takođe aluzija na anekse tradicionalnih kuća ovog kraja.

Ulaz u kuću

Iz ulazne zone stupa u prostrani otvoreni prostor ispunjen prirodnom svetlošću, u kom su organizovani dnevni boravak, kuhinja i trpezarija.

Uvučen prostor

U zoni prizemlja je posebno zanimljiv uvučen prostor, koji je organizovan kao kao terasa, a koji dopušta masivan prodor prirodne svetlosti u kuću. Ovaj prostor takođe služi i kao produžetak stanovanja, sve do bazena i trpezarije na otvorenom.

Ovaj prostor takođe služi i kao produžetak stanovanja, sve do bazena i trpezarije na otvorenom.

Ovaj centralni otvoreni blok omogućava i razdvajanje unutrašnjeg prostora.

Staklo kao veza s prirodom

Privatna zona je na jugoistoku, u kojoj su spavaće sobe i radna soba, od kojih svaka ima staklena vrata preko kojih se stvara vizuelna i fizička veza sa okolnom prirodom.

Na severoistoku, gde su smeštene tehničke prostorije kuća ima duplu spratnu visinu, pa se preko kružnog stepeništa iz prostora dnevnog boravka može stupiti na galeriju.

Svetao enterijer

Za razliku od tamne spoljašnjosti kuće, koja svojim jednostavnim oblikom stvara upečatljivu, gotovo grafičku siluetu u pejzažu, unutrašnjost objekta je takođe jednostavna ali ga karakterišu svetle boje, minimalistički i topao dizajn enterijera u kom se odvija miran život svakodnevice.

Mirni deo kuće

Mirni deo kuće takođe odlikuje jednostavno, ali je enterijer u nešto toplim bojama. Spavaće sobe su suptilno ušuškane, sa zasebnim izlazima u dvorište.

Pogledajte još nekoliko fotografija ove kuće:

Grafičke podloge

Osnova prizemlja

Osnova sprata

Kad ste već ovde…

• Kuća s ravnim krovom u Železniku koja prkosi okruženju

Pitate se da li vam je stvarno potrebna dozvola za zatvaranje terase? Da, jeste, potrebna je, a evo i na koji način ćete do nje, s razlogom, teško doći. 

Svedoci smo da se terase svakodnevno zatvaraju kako na novogradnji tako i na starim zgradama narušavajući zauvek izgled objekta. Stoga smo želeli da proverimo šta o tome kaže Zakon.

Prema Članu 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, pod tačkom 16, između ostalog piše da su zajednički delovi zgrade: konstruktivni deo zida, izolacija i završna obrada zida prema spoljašnjem prostoru, fasade…

Tako da terasa, iako je prostor koji pripada vlasniku stana, ona je i deo fasade, i svaka promena na njoj jeste promena za koju mora da se dobije dozvola ili rešenje o odobrenju za izvođenje radova.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Od placa do početka gradnje porodične kuće u 6 koraka
• Informacija o lokaciji: Kako najbrže da saznate šta možete graditi na placu

Vi niste tu da samostalno procenjujete da li je estetika narušena ili ne, već morate da pitate i svoje komšije i da angažujete arhitektu.

To je i logično! Zamislite da preopteretite terasu nekom konstrukcijom i to se sruši, vama, ili nekom drugom na glavu. Vi morate da angažujete stručnjaka koji će saznati kako je ta terasa građenja, koja je postojeća armatura, da napravi proračun i osmisli zatvaranje tako da zadovolji i statičke i arhitektonske uslove.

Drugo, ne tako nebitno, jeste narušavanje estetike zgrade pa makar ona po vama ne bila estetski prihvatljiva. Vi niste tu da samostalno procenjujete da li je estetika narušena ili ne, već morate da pitate i svoje komšije i da angažujete arhitektu.

Jedini razlog zbog kojeg inspekcija u praksi ne reaguje često, ili skoro nikako, na nelegalno zatvaranje, jeste što su zatrapni predmetima i što se to još uvek ne smatra većim prekršajem.

Dva putića do dozvole?

Do dozvole za zatvaranje terase imate dva načina. Prvi je da tražite građevinsku dozvolu i da prođete celu proceduru, a drugi je da dobijete Rešenje o odobrenju za izvođenje radova, ali ovo je moguće samo ukoliko se povećava energetska efikasnost zgrade.

Kod oba načina morate da obezbedite prema “Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada” i Članu 44. saglasnost 2/3 ukupnog broja glasova. Detaljnije objašnjenje o dobijanju saglasnosti stanara i o tome kako se glasovi računaju kada imate više vlasnika možete pronaći ovde.

Ovde može biti diskutabilno da li vam je potrebno 2/3 ukupnog broja glasova ili se može završiti i sa običnom većinom glasova na skupštini.

Da ja radim zatvaranje terase tražila bih 2/3 glasova, koje mi niko ne može osporiti. Ako se radi o privatnoj kući onda je potrebno da svi vlasnici na parceli daju saglasnost, ako niste jedini vlasnik.

Tekuće održavanje zgrade za koje nije potrebna dozvola ne podrazumeva nikakvu promenu na terasi, niti na fasadi, tako da, na osnovu zahteva za tekuće održavanje ne možete zatvarati terasu.

1. Građevinska dozvola

Procedura za prvi način je ista kao da gradite objekat, s tim što je potrebno priložiti i postojeće stanje. Postojeće stanje, takozvani arhivski projekat, može se potraživati na sajtu Istorijskog arhiva Beograda.

Ukoliko ga tu ne možete naći onda se obratite nadležnoj opštini. Ako ga i dalje ne nalazite, onda arhitekta mora da snimi i iscrta postojeće stanje. Naravno, potvrda iz Arhiva da projekta nema mora da postoji.

Procedura za građenje objekta, koja je ista kao i kada želite da zagradite terasu, detaljno je objašnjena u tekstu “Od placa do početka gradnje porodične kuće u 6 koraka“.

2. Rešenje o odobrenju za izvođenje radova

U Prilogu 13. Pravilnika pod tačkom 14. stoji da se Rešenje o odobrenju za izvođenje radova izdaje “za izvođenje radova na postojećem objektu, kao i popravku ili zamenu uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, ne utiče na zaštitu od požara i zaštitu životne sredine, ali kojima može da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti, u cilju povećanja energetske efikasnosti zgrade”.

Na osnovu ovoga može se dobiti dozvola na drugi način. Drugi način je proceduralno brži i zahteva manje obimnu papirologiju prema upravi, ali je i nesigurniji, u smislu da zatvaranjem jedne terase nećete mnogo doprineti energetskoj efikasnosti zgrade.

Ovde je preporučljivo da se dozvola traži na nivou cele zgrade, to jest, da se sve terase, recimo po vertikali, zatvore. Ovo opet povlači neke druge probleme i procedure, i opet ne znači da ćete poboljšati energetsku efikasnost zgrade.

Potrebna dokumentacija:

• Saglasnost stanara sa početka;
• Projekat postojećeg stanja
• Idejni projekat energetske sanacije koji će dokazati da se radovima poboljšava energetska efikasnost zgrade;
• Plaćene takse.

Kada dozvolu nije moguće dobiti

Postoje situacije, kada uz svu vašu dobru volju, ne možete dobiti dozvolu, a to je u slučaju kada važeći plan to ne dozvoljava ili je kuća/zgrada pod zaštitom.

Da li važeći plan ne dozvoljava zatvaranje terasa na teritoriji gde je vaš stan, možete saznati preko Informacije o lokaciji ili direktnim uvidom u važeći plan. Najčešće takve situacije se dešavaju kod planovima za centralne gradske zone, naročito prema ulici.

Da li je kuća/zgrada pod zaštitom i koji je stepen zaštite takođe možete saznati iz Informacije o lokaciji. Postoji mogućnost da vam Zavod za zaštitu spomenika i odobri zatvaranje, ali to morate da saznate podnoseći zahtev za njihove uslove.

Preporuka autorke

Pre nego što krenete u zatvaranje terase prvo se raspitajte kakav je stav komšija i da li je planom izričito zabranjeno zatvaranje terasa.

Jedan od načina koji koriste stanari jeste da prijave radove za tekuće održavanje stana i tako zavaraju komšije da su pribavili dozvolu i za sve ostale radove, ali to vam neće biti garancija da vam u nekom trenutku neće stići rešenje o rušenju. Tako da vam to ne bih preporučila.

Stoga, držite se Zakona. Samovolja nikom ništa dobro nije donela.